САВЕЗ ПЕНЗИОНЕРА и ПОТОМАКА БАЊА ЛУКА

На основу члана 56. Статута, Оснивачка Скупштина Савеза пензионера и потомака, одржана дана 26.10.2019. године у Бањој Луци, доноси:

С  Т  А  Т  У  Т

Савеза пензинера и потомака

I.Основне одредбе

Чл. 1.

Овим Статутом Савез пензионера и потомака ( у даљем тексту Савез), уређује основна начела; циљеве и начин њиховог остваривања; назив и сједиште; унутрашњу организацију, услове и начин учлањења, права, обавезе и одговорност чланова Савеза, те престанак чланства; заступање и представљање; начин стицања, кориштења и располагања средствима Савеза, те обавјештавања јавности о томе; начин одлучивања о удруживању у асоцијације и савезе; начин доношења Статута и других аката; начин доношења Одлуке о престанку рада Савеза и располагања имовином по престанку рада; начин рада и учешћа у законодавној и извршној власти и друга питања битна за функционисање и рад Савеза.

А) Подручје дјеловња:

Члан 2.

Савез пензионера и потомака је јединствена политичка организација пензионера, али и осталих грађана ( првенствено њихове дјеце и унука) који прихватају њене Основе програма, Статут и друге опште акте које доносе органи Савеза, а који, за сада, дјелује на простору Републике Српске.

Савез ће своју активност и дјелатност остваривати путем мјесних, општинских (градских) и регионалних организација и њихових органа, те појединачном активношћу својих чланова и активиста.

Савез се организује на територијалном и интересном принципу.

Б) Начин дјеловања и односи унутар Савеза:

Члан 3.

Поред основног дјеловања на изградњи нових односа у нашем друштву, заснованих на реафирмацији (универзалних) вриједности, као што су слобода, социјална правда, владавина закона, демократски принципи одлучивања, економски развој заснован на природним и људским ресурсима, развијање свијести да судбина свакога појединца треба да зависи од његовог знања и спосоности, да је породица основа сваког друштва, ми ћемо посебно акценат ставити на животни стандард и положај пензионера као најбројније групације становништва, која својим стеченим знањем, искуством и мудрости, које преноси потомцима, предсставља најважнији ресурс и темељ сваког друштва.

Логично, обзиром да живимо у сложеној државној заједници, да ћемо се залагати да у њеној изградњи и развоју у модерну, демократску и правну државу, у којој се одлуке доносе у демократској процедури у складу са Уставом и законима, учествују сви грађани путем њихових легитимних представника.

Члан 4.

У дјеловању Савеза примјењиваће се правило пропорционалне заступљености ( полне, добне, националне и територијалне) у избору органа на свим нивоима организовања.

Члан 5.

Демократски принципи дјеловања и слобода дискусије чланова Савеза је загарантована овим Статутом и другим актима, али никаква организована струја која дјелује деструктивно неће бити толерисана. Легитимно је право сваког члана Савеза да изнесе своје мишљење, приједлог или иницијативу у органима Савеза, за које не може сносити никакве последице. Приликом гласања мањина ће се третирати као израз демократских односа унутар Савеза. Ако приједлог мањине о неком питању подржи најмање 25% чланова организације или органа Савеза, о њему се обавезно отвара расправа и заузима став.

Уколико мањина из претходног става одлучи да иступи из Савеза, своје дјеловање не може наставити под именом и симболима Савеза, нити под именом и симболима који асоцирају на Савез, нити могу претендовати на имовину и политику Савеза.

Члан 6.

Односи унутар Савеза заснивају се на равноправности и толеранцији, међусобном уважавању и повјерењу, отвореном дијалогу и слободи иницијативе, тајном и јавном гласању, поштовању и одговорности у извршавању демократски усвојених одлука, што ће шире бити регулисано посебним правилником и другим актима,

Члан 7.

Савез се уписује у регистар политичких организација код Основног суда у Бањој Луци и даном уписа стиче право правног лица.

В) Обиљежја Савеза:

Члан 8.

Симболи Савеза су знак (лого) и застава.

Знак (лого):

представља три генерације у ликовима дједа, сина и унука, гдје дјед и син држе унука за руку. Преко груди дједа је лента у боји заставе Републике Српске, а испод ћириличним словима пише СПиП. Све ово је оивичено кругом жуте боје која симболизује сунце.

(Сунце симболизује нашу окренутост будућности, а истовремено може представљати и свјетло на крају тунела у коме живимо три деценије).

Застава:

 Савеза је правоугаоног облика омјера 1:2; небоплаве бојеса знаком Савеза у горњем лијевом квадранту, а десно од знака је ћириличним и латиничним писмом исписан назив Савез пензионера и потомака.

Г) Печат и штамбиљ:

Члан 9.

Печат:

Савеза је округлог облика промјера 30 (35) милиметара, на коме је на рубу (концентрични кругови) исписан пуни назив Савеза и органа коме припада са називом сједишта органа у средини, ћирилицом и латиницом.

Печат Савеза имају органи свих нивоа, који су означени редним бројем, арапским цифрама, при дну печата.

Штамбиљ:Савеза је правоугаоног облика дужине 50 и ширине 25 милиметара, на коме је исписано име Савеза као на печату са додатом ознаком за број и датум.

II. Начела, Циљеви и начин њиховог остваривања:

Члан 10.

Основно начело Савеза је да смо ми независна и самостална политичка организација, заснована на добровољности чланства.

Члан 11.

Основни и главни циљ за чије остварење ће се Савез упорно борити јесте стално побољшање услова и унапријеђења живота наших грађана, а посебно пензионера и старих лица, а то подразумијева:

• Реализацију неотуђивих и природних права човјека на слободу, једнакост пред законом, правну и економску сигурност, својину, образовање и лијечење, стваралаштво и духовност, информисање, достојанствен живот и старост;
• Друштвени поредак заснован на републиканском облику владавине и парламентарној демократији;
• Формирање функционалне, ефикасне и децентрализоване државне власти која ће се највећим дијелом реализовати кроз локалне заједнице (општине и градове) у којима ће гађани задовољавати највећи дио својих потреба, са економијом која ће бити заснована на слободном тржишту и својинском плурализму, гдје држава има само регулативну и контролну функцију осим када је у питању општенационално богаство, које припада свим држављанима, над којим држава мора задржати управљање;
• Да ће Савез, као доминантно политички представник пензионера и заступник интереса најстарије групације грађана, поред осталих циљева наведених у програму, посебно борити за достојанствен живот пензионера што подразумијева социјалну и економску сигурност, засновану на солидарности цијелог друштва, јер пензионери нису баласт него најважнији ресурс сваког друштва који своје знање, искуство и моралне норме преносе на своје потомке.

Члан 12.

Постављене циљеве Савез ће остваривати:

Стварањем услова да сваки члан нашег друштва има једнаке шансе, да може да максимално развија своје стваралачке способности, друштва у коме његова позиција и друштвени положај зависе искључиво од његовог доприноса укупном развоју друштва, а пензионери неће бити третирани као баласт него као најважнији ресурс који своје знање, искуство и мудрост преносе на своје потомке и тако обезбејеђују стални прогрес.

Елиминисањем сваког облика тираније и диктатуре појединца или групе. Спријечавање привилегија одређених слојева друштва и онемогућавање , да државу могу подредити својим интересима.

III. Назив и сједиште

Назив: Савез пензионера и потомака

Члан 13.

Пуни назив Савеза је: Савез пензионера и потомока.

Скраћени назив Савеза је: СПиП.

Сједиште:

Члан 14.

Сједиште Савеза је у Бањој Луци, улицa Петра Првог Карађорђевића 83 а

IV. Заступање и представљање

Члан 15.

Савез заступа и представља предсједник Савеза, без ограничења и, у складу са овлашћењима из Статута и Закона.

V. Унутрашња организација

А. Основни облици организовања Савеза:

Члан 16.

Савез се организује као јединствена политичка организација на територији Републике Српске и Дистрикта Брчко (оставити могућност да се организује на територији Федерације или у неким кантонима) у општинске односно градске организације.) која укључује чланство и све облике организовања на територијалном принципу.

Члан 17.

Територијални принцип подразумијева организовање на општинском-градском, укључујући Брчко дистрикт, регионалном, ( кантоналном) и републичком нивоу организације.

Б. Општа начела:

Члан 18.

Основну и широку базу организовања Савеза чине мјесне организације чији рад координишу и обједињују општинске односно градске организације.

Ради лакше координације између републичке и општинских-градских организација, могу се формирати регионални (кантонални за подручје Федерације) одбори.

/Основни облик организовања јесте мјесна организација коју чини најмање пет (5) чланова, а одлуку о њеном формирању доноси Општински – Градски одбор Савеза. Мјесни одбор се оснива у мјесној заједници, дијелу мјесне заједнице, сеоског или градског подручја. Тамо гдје нема довољно чланова именују се повјереници, о чему Одлуку доноси Општински – Градски одбор.

У градовима са више општина и у изборним јединицама формирају се координациони (регионални одбори), о чему одлуку доноси Предсједништво Савеза./

Члан 19.

Општинска-градска организација Савеза је најважнији дио преко којих се у пракси проводи политика Савеза и реализују основни програмски циљеви и задаци.

Члан 20.

Укупне активности Савеза креирају и њихову реализацију надзиру и координишу републички органи (Предсједник, Главни одбор и Предсједништво) који репрезентују укупно чланство и политику Савеза.

В. Организације и органи Савеза по нивоима организовања:

1. Општинска-градска организација и њени органи:

Члан 21.

Општинска-градска организација Савеза се формира за територију општине-града, Одлуком главног одбора Савеза у складу са критеријима из Правилника о унутрашњој организацији. (Ако су формирани мјесни одбори или именовани повјереници у најмање 50% мјесних заједница или најмање 100 чланова).

Као нижи и основни облик организовања и дјеловања формира мјесне организације на територијама мјесних заједница као дијелова локалне управе.

Кроз мјесну организацију чланство директно проводи политику Савеза, покреће иницијативе према вишим органима Савеза, а практична животна питања делегира преко одборника према органима власти у општини-граду.

Члан 22.

Мјесном организацијом руководи Мјесни одбор и предсједник Мјесног одбора.

Број, структуру, начин избора и надлежности Мјесног одбора Одлуком дефинише Општинска-градска организација Савеза, у складу са Статутом прописаним надлежностима.

Органи Савеза у општини-граду:

Члан 23.

Органи Савеза у општини-граду су:

• Скупштина,
• Општински-градски одбор и
• Надзорна комисија.

Члан 24.

1.1. Скупштина

Скупштинаје највиши орган Савеза у општинској-градској организацији.

Сједнице Скупштине могу бити радне и изборне, а изборне редовне и ванредне. Редовне изборне сједнице се одржавају сваке 2., односно 4. Године, ванредне по потреби.

Ванредна изборна Скупштина се сазива на захтјев Извршног одбора, 1/3 мјесних одбора и виших органа Савеза, а у складу са Правилником о избору органа Општинске –градске организације и Пословником о раду;

Основне надлежности су:

• Бира органе општинске-градске организације: општински-градски одбор и надзорну комисију;
• Усваја извјештај о раду Општинског-градског одбора и Надзорне комисије између двије Скупштине;
• Разматра и утврђује документе програмског и статутарног карактера;
• Бира делегате за Конференцију и предлаже кандидате за више органе Савеза;
• Врши и друге активности у складу са одлукама и другим актима виших органа Савеза;
• Мандат Скупштине траје двије (четири) године;
• Скупштину сазива Општински-градски одбор;
• Ванреду Скупштину сазива Општински-градски одбор на иницијативу Извршног одбора, Надзорне комисије или трећине чланова Општинске-градске организације.

Члан 25.

1.2. Општински-градски одбор

Општински-градски одбор је највиши орган Савеза између двије скупштине.

Број чланова, састав и начин избора чланова Општинског-градског одбора утврђује Скупштина на основу Одлуке Главног одбора Савеза.

Мандат члановима Општинског-градског одбора траје двије (четири) године.

Општински-градски одбор има предсједника, највише три подпредсједника и секретара.

Радом Општинског-градског одбора руководи предсједник, а у одсуству један од подпредсједника.

Ближи рад општинског-градског одбора и његових функционера регулисаће се интерним Пословником о раду и другим актима.

Члан 26.

Надлежности Општинског-градског одбора су:

• Руководи општинском-градском организацијом између двије Скупштине;
• Бира руководство Општинског-градског одбора, предсједника, подпредсједнике и секретара, према одредбама Правилника о изборима органа Општинске-градске организације:
• Бира Извршни одбор и комисије у складу са Статутом, Правилником о унутрашњој организацији и другим актима Општинске-градске организације;
• Утврђује политику дјеловања на општинском-градском нивоу у складу са Статутом и Програмом Савеза, те Одлукама Скупштине општинске-градске организације, прати њену реализацију и о томе извјештава више органе Савеза;
• Доноси финасијски план Општинске-градске организације;
• Организује мјесне организације и активисте, врши надзор и координацију њиховог рада;
• Замјена и попуњавање чланова Општинског-градског одбора до 1/3;
• Утврђује листе кандидата за више органе Савеза, кандидате и носиоце листа за локалне изборе, те предлаже канддате за изборе у више органе власти у складу са Изборним законом;
• Доноси Пословник о раду Општинског-градског одбора;
• Проводи и друге активности у складу са Статутом, Програмом, Одлукама Скупштине и актима виших органа Савеза (ово се може допунити навођењем конкретних активности из дјелокруга Општинске-градске организације).

1.2.1.Извршни одбор

Члан 27.

Извршни одбор је извршни орган Општинског-градског одбора.

Број и критерије за избор чланова Извршног одбора утврђује Општински-градски одбор на основу одредби Правилника о избору органа Општинске-градске организације.

Извршни одбор за свој рад одговара Општинском-градском одбору.

Радом Извршног одбора руководи предсједник. Предсједник и секретар Општинског-градског одбора истовремено врше дужност предсједника и секретара Извршног одбора.

Члан 28.

Надлежности Извршног одбора су:

• Припрема сједница и провођење одлука општинског-градског одбора;
• Организација и провођење текуће политике и одлука Општинског-градског одбора;
• Праћење и кординација рада одборника и функционера у институцијама власти у општини-граду,
• Предлагање финансијског плана, праћење његове реализације, организација прикупљања чланарине и именовање благајника;
• Обављање и других активности према одлукама Општинског-градског одбора.

1.3. Надзорна комисија

Члан 29.

Надзорна комисија је самостални орган Оптинске организације коју бира Скупштина, према Правилнику о избору органа Општинске- градске организације.

Надлежности Надзорне комисије су:

• Оцјена статутарности рада и аката које доносе органи Општинске-градске организације;
• Тумачење Статута и других аката Савеза и њихове примјене на нивоу Општинске-градске организације;
• Рјешавање жалби на одлуке о дисциплинској одговорности чланова и функционера Општинске-градске организације Савеза;
• Контрола материјално-финсијског пословања Општинске-градске организације и редовно извјештавање чланства о истом;
• Комисија има од 5-7 чланова чији број утврђује Скупштина према Правилнику о избору органа у општинској-градској организацији;
• Комисија има предсједника, замјеника предсједника и секретара. Радом комисије руководи предсједник, а у његовом одсуству замјеник, у складу са Пословником о раду;

2. Регионални одбори

Члан 30.

Ради лакше координације активности и провођења политике и Програма Савеза на терену, формирају се Регионални одбори, у правилу, на територијама изборних јединица.

Уколико се укаже потреба Предсједништво Савеза може формирати кантоналне одборе на подручју ФБиХ.

Регионалне одборе формира Предсједништво Савеза својом Одлуком, а чине их предсједници Општинских-градских одбора, чланови виших органа Савеза, посланици и одборници са тих регија.

Они сами бирају предсједника Регионалног одбора и његовог замјеника.

Члан 31.

Надлежности регионалног одбора су:

• Координација рада Општинских-граских организација;
• Разматрање питања од интереса за ту регију из области инфраструктуре, привреде, здравства, образовања и других и достављање приједлога и иницијатива Предсједништву и Предсједнику Савеза,
• Утврђивање приједлога листе кадрова за више органе Савеза и кандидатске листе у органима власти на кантоналном, републичком и за ниво БиХ;
• Провођење Одлука виших органа Савеза.

3. Органи савеза на нивоу Републике – виши органи

Члан 32.

Органи Савеза на нивоу Републике су:

• Конгрес (конференција),
• Главни одбор,
• Предсједништво (Извршни одбор)
• Предсједник и
• Надзорна комисија

3.1. Конгрес (конференција)

Члан 33.

Конгрес (конференција) је највиши орган рада и одлучивања Савеза пензионера и потомака и одржава се сваке друге (4.) године, најкасније 120 (стодвадсет) дана од објављивања резултата избора у БиХ.

Конгрес може бити редован и ванредан.

Ванредни конгрес се сазива када за то постоји потреба напримјер уколико се остваре лошији изборни резултати од претходних, ако не функционишу органи Савеза, ако предсједник поднесе оставку у току мандата, а што ће се прецизније регулисати посебним актом.

Редовни и ванрдни Конгрес сазива Главни одбор.

Делегате Конгреса чине делегати изабрани од Скупштина општинских-градских организација, у броју и према критеријима које утврђује Главни одбор.

При утврђивању броја делегата узима се у обзир број чланова Општинске-градске организације и постигнути изборни резултати;

Главни одбор доноси одлуку о државању Конгреса и именовању организационог одбора најмање 60 дана прије одржавања за редовни, односно 30 дана за ванредни.

У Одлуци о сазивању Конгреса (конференције) прецизирају се сви детаљи везани за организацију и одржавање.

Конгрес се може одржати ако му присуствује најмање двије трећине (2/3) изабраних делегата.

Члан 34.

Надлежности Конгреса:

• Доноси Статут и Програмске основе и усваја њихове измјене и допуне;
• Оцјењује извјештаје о раду органа које бира: Предсједника, Главног одбора, и Надзорне комисије и одлучује о њима;
• Утврђује политику и задатке Савеза између два Конгреса;
• Бира Главни одбор, Предсједника и Надзорну комисију Савеза;
• Одлучује о трансформацији и престанку рада Савеза;
• Разматра и рјешава жалбе, молбе и приједлоге чланова и нижих органа Савеза;
• Усваја Пословник о раду и
• Разматра и друга питања од интереса и значаја за развој и рад Савеза.

Члан 35.

Листе кандидата за органе који се бирају на Конгресу морају имати најмање 15% више кандидата од броја који се бира, а за Предсједника најмање два кандидата.

Члан 36.

Главни одбор је обавезан да сазове ванредни Конгрес Савеза, на захтјев:

• Једне трећине Општинских-градских орбора,
• Надзорне комисије и
• Двије трећине чланова Главног одбора.

За избор делегата ванредног Конгреса примјењују се одредбе из става 6. члана 32. овог Статута.

Уколико због хитности, односно краткоће времена није могуће изабрати нове делегате, позваће се делегати са претходног Конгреса.

3.2. Главни одбор

Члан 37.

Главни одбор је највиши орган Савеза између два Конгререса.

Број чланова, критерије и начин избора чланова Главног одбора утврђује Конгрес на приједлог Предсједништва Савеза.

Главни одбор има предсједника, одређен број подпредсједника и секретара.

Главним одбором руководи и сједницама предсједава предсједник Савеза (Главног одбора), а у његовом одсуству један од подпредсједника по његовом овлаштењу.

Као своје помоћне органе и тијела Главни одбор може формирати савјете, комисије и тимове за различите области.

Чланови предсједништва су по функцији задужени за та тијела.

Ближе надлежности, начин рада и одлучивања у тим тијелима утврдиће Главни одбор својом одлуком о формирању истих.

Члан 38.

Главни одбор:

• Бира (Предсједника Главног одбора) потпредсједнике, Предсједништво (Извршни одбор) и секретара Савеза;
• Дефинише политику Савеза између два Конгреса у складу са његовим одлукама и препорукама;
• Утврђује приједлог докумената које усваја Конгрес;
• Утврђује приједлог листе кандидата за органе Савеза које бира Конгрес,
• Припрема изборни програм Савеза;
• Утврђује кандидате за појединачне функције у извршној власти и листе кандидата за изборе у законодавну власт на свим нивоима;
• Врши попуну чланова Главног одбора до 1/3;
• Утврђује облике сарадње са другим политичким субјектима и удружењима грађана;
• Одлучује о уласку Савеза у коалиције и савезе са другим политичким субјектима;
• Одлучује о томе да ли ће подржати Владу које формирају друге партије
• Одлучује о учешћу Савеза на изборима за органе власти;
• Доноси одлуку о формирању савјета, комисија, и других помоћних тијела Главног одбора;
• Доноси одлуку о оснивању Службе за адмиистративно-финасијске послове Савеза;
• Утврђује износ чланарине за чланове, чланове органа Савеза и функционере у институцијама власти;
• Доноси упутство о организацији Савеза у иностранству;
• Доноси Правилник о изборима у Савезу;
• Доноси Правилник о дисциплинском поступку;
• Доноси Кодекс о понашању и односима међу члановима Савеза;
• Именује суд части;
• Обавља и друге послове и задатке у складу са овим Статутом.

3.3. Предсједништво

Члан 39.

Предсједништво је извршни орган Главног одбора Савеза.

Предсједник, подпредсједници и секретар Главног одбора, су чланови Предсједништва по функцији.

Предсједништвом руковди и сједницама предсједава Предсједник Савеза, а у његовом одсусутву један од потпредсједника по његовом овлаштењу;

Секретар Главног одбора је и секретар Предсједништва.

Предсједништво има најмање 15 а највише 21 члана.

Члан 40.

Предсједништво је надлежно:

• Да припрема сједнице Главног одбора, извршава његове одлуке и акте,
• Проводи текућу политичку активност Савеза;
• Именује портпарола Савеза и стара се информисању јавности ;
• Припрема приједлоге докумената на нивоу Савеза;
• Координира рад чланова Савеза на функцијама у свим органима власти;
• Координира и прати рад нижих органа Савеза;
• Прати учлањење у Савез и издаје чланске карте;
• Проводи и све друге активности по Одлуци Главног одбора и Предсједника Савеза.

Чланови Предсједништва се појединачно задужују за поједине области дјеловања Савеза, а посебно за: организациона питања, односе са јавношћу, социјална питања, положај и станадард пензионера и старих лица, квалитет здравствене заштите, сарадњу са другим партијама, културу и образовање и друго.

Када се на сједницама Предсједништва изграђују ставови Савеза о значајним питањима остваривања програмских циљева и државне политике, на сједницу се позивају функционери Савеза у органима власти на нивоу државе.

3.4. Надзорна комисија

Члан 41.

Надзорна комисија је самостални орган Савеза, коју бира Конгрес.

Надзорна комисија има предсједника, замјеника предсједника, секретара и четири члана.

Члан 42.

Надлежности надзорне комисије:

• Оцјена усаглашености рада и појединих аката организација и органа Савеза са Статутом;
• Тумачи Статут Савеза, прату његову примјену и предлаже мјере за ефикасније организовање и дјеловање Савеза;
• Оцјењује усаглашеност изборног процеса у Савезу са Статутом;
• Разматра приједлоге и захтјеве чланова и органа Савеза о усаглашености појединих аката са Статутом;
• Рјешава жалбе на одлуке о мјерама одговорности према члановима и органима Савеза,
• Контолише законитост материјално-финасијског пословања организација и органа Савеза и о томе редовно информише чланство;
• У периоду између два Конгреса врши измјене у саставу комисије ако се за то укаже потреба.

3.5. Предсједник Савеза

Члан 43.

Предсједник Савеза, представља и заступа Савез.

Предсједник Савеза је истовремено и предсједник Главног одбора и Предсједништва и у сарадњи са подпредсједницима координира рад органа Савеза; сазива сједнице Главног одбора и Предсједништва и предсједава им; стара се о извршењу програмских циљева и задатака Савеза; потписује документе Савеза; координира рад између органа и организација Савеза и између њих и органа власти и институција са којима Савез сарађује.

Мандат предсједника траје двије (четири) године и може бити биран само два пута узастопно.

VI. Конвенција и савјет Савеза

Конвенција

Члан 43.

Ако политичке околности и интереси Савеза захтијевају, Главни одбор може на приједлог Предсједништва сазвати Конвенцију Савеза.

Конвенција утврђује ставове о појединим питањима и упућује их Главном одбору Савеза на разматрање и одлучивање.

Конвенцију Савеза чине: чланови Главног одбора, Предсједништва и Надзорне комисије, предсједници Општинских-градских одбора и највише 50 (педесет) делегата које позове Главни одбор.

Конвенција се обавезно одржава пред опште и локалне изборе.

Савјет

Члан 44.

Предсједништво Савеза може формирати Савјет Савеза од чланова и симпатизера из реда истакнутих, јавних личности из области културе, науке, образовања, привреде и других области.

Савјет је савјетодавно тијело Савеза које се сазива ради разматрања стратешких питања од државног и привредног развоја, стратешких пројеката и одлука или иницијатива које Савез треба да покрене или реализује.

Савјет се састаје најмање једном годишње на приједлог Предсједништва.

VII. Услови и начин учлањивања, престанак чланства, права, обавезе и одговорност чланова Савеза

а) Услови за пријем у чланство

Члан 45.

Чланство у Савезу је добровољно. Члан Савеза може бити сваки пензионер и пунољетни грађанин који потпише приступницу, чиме прихвата Програм и политику Савеза и обавезује се да ће дјеловати у складу са Статутом и другим актима Савеза.

Члан Савеза може истовремно бити члан Удружења пензионера, Синдикта пензионера и других организација које окупљају пензионере, али немају статус политичке организације.

Члан Савеза не може истовремено бити члан друге партије (странке) и организације која је под патронатом друге политичке организације.

Пријем у чланство верификује Општински-градски одбор Савеза, уписује га у евиденцију чланства и издаје му чланску карту.

О колективном чланству различитих удружења грађана и невладиних организација Одлуку доноси Предсједништво Савеза.

Ближи критеријуми за чланство регулишу се Правилником и Упутством о пријему, који доноси предсједништво Савеза.

б) Престанак чланства

Члан 46.

Чланство у Савезу престаје:

• Иступањем из чланства, при чему члан даје писану изјаву и враћа чланску карту;
• Искључењем, на основу одлуке дисциплинске комисије или надлежног органа Савеза;
• Брисањем из евиденције, због смрти члана или не плаћања чланарине дуже од годину дана.

в) Права, обавезе и одговорност чланова Савеза

Члан 47.

Члан Савеза има право да слободно износи своје мишљење и ставове, даје приједлоге, покреће иницијативе, упућује критике у оквиру Савеза.

Да бира и буде биран како у органе Савеза тако и у органе законодавне и извршне власти.

Да буде информисан о свим активностима функционера и органа Савеза.

Члан 48.

Обавезе члана Савеза произилазе из Статута и одлука органа.

Обзиром да је чланство у Савезу добровољно сваки члан чином приступања преузима обавезу да плаћа чланарину, да дјелује према својим способностима на реализацији Програма и политике Савеза, да преузете обавезе извршава одговорно и на вријеме и да својим понашањем промовише Савез и не нарушава његов углед у јавности.

Све ово је ближе регулисано Кодексом о односима у Савезу и понашању чланова, посебним актом кога доноси Главни одбор.

г) Чланска карта

Члан 49.

Сваки члан Савеза, након верификације ступања у чланство од стране Општинског-градског одбора, добија чланску карту, чији изглед и садржај утврђује Предсједништво Савеза.

д) Чланарина

Сваки члан Савеза обавезан је да плаћа чланарину.

Висину чланарине и начин њеног убирања регулисаће Предсједништво Савеза посебном одлуком, водећи рачуна о материјалном положају чланова.

VIII. Заступање и представљање

Члан 50.

Савез заступа и представља Предсједник Савеза, без ограничењау складу са овлаштењима која произилазе из Закона и Статута Савеза пензионера и потомака.

IX. Одговорност Савеза за обавезе

Члан 51.

Савез ће пословати у складу са Законом и добром пословном праксом.

За обавезе према трећим лицима Савез одговара својом цјелокупном имовином.

За финансијаско- материјално пословање Савеза и његову законитост одговрно је Предсједништво и Предсједник Савеза.

X. Имовина Савеза-начин стицања и располагања средствима

Члан 52.

Имовину Савеза чине непокретна и покретна имовина и новчана средства на жиро-рачуну.

Савез приходе остварује из више извора: од чланарине, добровољних прилога, донација и из буџета различитих нивоа власти у складу са Изборним законом.

Цјелокупна имовина Савеза је недјељива и њом управља Предсједништво.

Начин расподјеле прикупљених средстава врши се по Правилнику који доноси Главни одбор Савеза.

XI. Јавност рада Савеза

Члан 53.

Рад Савеза и активности органа је јаван. Јавност у стицању и расподјели средстава је обезбјеђена објављивањем извјештаја инспекцијских органа.

XII. Удруживање са другим политичким субјектима

Члан 54.

У остваривању својих програмских циљева Савез се може удруживати са другим политичким субјектима, на интересној или програмској основи, о чему одлуку доноси Главни одбор.

XIII. Одлучивање у организацијама и органима Савеза

Члан 55.

Органи и организације одлучују пуноважно када им је присутно више од половине чланова, а одлуку доносе већином гласова присутних чланова, што ће се ближе регулисати посебним актом надлежног органа.

XIV. Избори унутар Савеза

Члан 56.

Избори унутар Савеза врше се у правилу, тајним гласањем између више кандидата за одређени орган или функцију у организацији односно органу. Изузетно у мјесним организацијама гласање може бити јавно, ако тако одлуче чланови мјесне организације.

Кандидате у органе Савеза и на одређене функције могу предлагати и органи Савеза на свим нивоима организовања, што се регулише Правилником о изборима.

XV. Доношење Статута, његових измјена и допуна

Члан 57.

Оснивачка скупштина након разматрања приједлога првог Статута, усваја га јавним гласањем, већином гласова присутних чланова Скупштине.

Измјене и допуне Статута на нардним Скупштинама (Конгресима), вршиће се по процедури како је и донесен.

XVI. Доношење одлуке о престанку рада Савеза

Члан 58.

Одлуку о престанку рада Савеза или његовом преименовању доноси Скупштина (Конгрес). Осим по Одлуци Скупштине, Савез престаје са радом и у следећим случајевима:

• Ако се број чланова Савеза смањи испод законом предвиђеног броја за оснивање,
• Ако је Савезу забрањен рад , због разлога предвиђених Законом,
• Када Савез не обавља активност утврђену Статутом дуже од једне године.

XVII. Учешће на изборима

Члан 59.

Правилником, који доноси Главни одбор, утврђују се: критеријуми, начин кандидовања, обезбјеђење интереса Савеза у раду изабраних носилаца јавних функција и њихови односи са Савезом за вријеме трајања мандата.

Сви кандидати за законодавне и извршне органе власти и за јавне функције, обавезни су да потпишу изјаву да су упознати са одредбама овог Статута и Правилника о изборима у наведене органе.

Изјавом из претходног става кандидати су дужни да се обавежу да ће поднијети оставку на функцију на коју буду изабрани, уколико то од њих затражи орган који их је и кандидовао, а уколико то не прихвате дужни су Савезу надокнадити сразмјерне трошкове изборне кампање, о чему ће се сачинити Уговор овјерен од суда (нотара).

XVIII. Одборнички (вијећнички) и посланички (заступнички) мандати

Члан 60.

Одборници (вијећници) и посланици (заступници) Савеза изабрани у законодавне органе различитих нивоа, организују се у клубове одборника (вијећника), односно посланика (заступника) на нивоу органа у који су изабрани.

Клубови расправљају о свим питањима која су на дневном реду органа у коме дјелују, заузимају ставове, покрећу иницијативе, водећи рачуна да гласање буде у складу са Програмом и утврђеним ставовима органа савеза.

Чланови клуба су обавезни да присуствују сједницама органа у које су изабрани и да гласају јединствено о претходно усаглашеним ставовима.

Ако одборници и посланици нису чланови Опшштинског-градског односно Главног одбора Савеза прије избора, биће накнадно коптирани.

Одборници и посланици дужни су повремено поднијети извјештај о свом раду органу Савеза који их је кандидовао.

Начин рада и одлучивања, обавезе и права чланова клуба и друга питања од значаја за рад клуба, клуб ће уредити Пословником о раду.

XIX. Прелазне и завршне одредбе

Члан 61.

Овај Статут ступа на снагу даном његовог усвајања. Од дана доношења Статута до одржавања прве Скупштине (Конгреса) Савеза, овај Статут ће се мијењати и допуњавати одлуком Главног одбора на приједлог Надзорне комисије.

Предсједавајући Скупштине
Миле Мирковић