- ИнформацијаУ Бањој Луци у саставу Савеза енергетичара РС, од 2010. године дјелује и Удружење инжењера и техничара – углавном из области гријања (УТТРС), као струковно удружење. У периоду док је Градска топлана била у власништву града Б. Лука, топлотна енергија се корисницима њених услуга испоручивала по Правилнику који је у складу са теоријом која се
- Бањалучка „надстрешница”Бањалучка “надстрешница” Страдње 15 особа на Жељезничкој станици у Новом Саду доказ су оне тврдње: Да када народ дозволи власти да не поштује правне норме, она кад-тад, неће поштовати ни техничке“. И док се последице такве појаве у Новом Саду знају, у Бањој Луци њих је тешко утврдити. Наиме, овде је Градска управа приватној фирми
MOJSIJE I SADI KARNO
Šta je zajedničko Mojsiju i Sadi Karnou, dvojici genijalaca koji su živeli u vremenskim periodima između kojih su prošli skoro dva milenijuma? Spadaju li i oni među one koje je Tesla definisao svojom izjavom: Ja sam jedan od onih ljudi koji se povremeno javljaju u istoriji i njen točak ubrzavaju? Kad je kopače uglja u Škotskoj u drugoj polovini 18. veka naterala muka sa ručnim izbacivanjem vode iz kopova, oni su smislili mašinu koja je trošila toplotnu energiju i pogonila pumpu za izbacivanje vode. Iako je to „čudo” od tehnike radilo decenijama, niko od tadašnjih naučnika nije znao njegove teoretske principe. Svojim radom objavljenim 1824. godine to je uradio Sadi Karno. Kolera koja je tih godina vladala Parizom odnela ga je na onaj svet, a desetak godina kasnije ostali naučnici su shvatili suštinu njegovog rada. I dok je Karno bio te sreće da ga razumeju nakon decenije, „nesrećnog” Mojsija ne shvataju ni nakon dva milenijuma. Naime, njegovu tvrdnju da granica država treba da su do granice jezika i religije naroda (njihovog identiteta) „pametnjakovići” iz društvenih nauka verovatno nisu uvrstili ni u jedan predmet na društvenim naukama, niti je to u glavama narodnih vođa. Stoga smo i danas svedoci ratova koje vode narodni tribuni sto su uobrazili da su pametniji od genija kakav je bio Mojsije.
PS: Politika, 14. 10. 2022.
ПОПЛАВЕ И ПАТЕНТИ
Метеоролози тврде да се средња годишња температура ваздуха наше планете повећала скоро за 1,5 степен Целзијуса, а да повећање температуре за један степен доводи до повећања количине влаге у ваздуху за шест до седам одсто. То изгледа доводи до промене режима падавина па бисмо могли да кажемо да све ређе падају кише, а све се чешће изливају облаци. Осим последица изазваних поплавама, посебно су погођени макадамски путеви са подужним нагибом. Гледајући узалудне покушаје да тај проблем реше у мом завичају, пре скоро једне деценије одлучио сам да покушам да решим тај проблем. Прегледао сам правилнике за пројектовање тих путева и уочио да њиховим ауторима нису баш блиски феномени струјања флуида. Предложено решење показао сам колегама са Грађевинског факултета у Бањалуци и после њихове тврдње да је решење оргинално, упустио се у поступак патентирања.
После добијања европског патента, покушао сам патентна права заштитити у САД и Индији и уверио се да и у том сегменту има мангуплука, колико и у другим областима. У Европи патент је имао заштиту годину дана само у државама где су званични језици енглески, њемачки и француски, а за остале државе је потребна валидација са трошковима блиским скоро половини оних при патентирању. Да нисам имао приватни бизнис, ништа од тога не бих могао да финансирам. Валидацију сам извршио у државама региона, а патентна права понудио низу њихових локалних заједница и шумских газдинстава, у чијој су надлежности ти путеви. Познаник из Републике Српске, који је радио на инвестицијама за одржавање путева у Шумама Републике Српске казао ми је да би се применом патента могло годишње уштедети милион и по евра. Време је пролазио, заштита истицала, а на послате понуде нико није ни одговарао, да би ми пријатељ на кафи дао коментар „Ниси ти измислио патент – већ катанац да се не може красти“. Макадамски путеви су друштвено власништво, а одржавају их приватне фирме. Чекајући да неко прихвати коришћење патентних права, наставио сам рад на његовом побољшању и само у БиХ заштитио решење упола јефтиније од оног раније признатог. А од пријатеља из Аустралије добио сам обавештење да је патент публикован у Кини.
Све ме то уверило да је капитализам друштвени систем у којем је интерес народа мање битан.
PS: Politika 10. 7. 2024.
Политичар је као књига. Када га студенти и народ „прочитају”, одложе га на „полицу” прошлости.
Народи, а посебно СРБИ се дјеле на оне који имају способност политичког резоновања и оне друге који ту способност немају. Они други, слијепо слиједе Вођу.