Господине Илићу молимо Вас да нам представите странку на чијем сте челу и да ли је оснивање Савеза пензионера и потомака последица подјела међу пензионерима и коме та подјела одговара?

Прво, да Вас исправим. Ми нисмо странка нити партија. Ми смо специфична политичка организација која није заснована на идеологији, јер ми уједињујемо све пензионере и наше потомке који могу бити различитих идеологија и политичких увјерења, од крајње десних до крајње лијевих, могу бити различитих националних или вјерских опредјељења, али је важно да прихватају основни принцип; да смо прво људи и грађани ове земље и да желимо квалитетан живот достојан човјека 21.вијека. Затим, да то можемо остварити само ако свој лични итерес тражимо у оквиру интереса свих грађана који живе у једној друштвеној заједници. Ако бих ипак, хтио дати неку дефиницију која најприближније објашњава ко смо и гдје да нас политолози разврстају, ми смо интересно-грађанска политичка организација која обједињава три генерације. Зашто интересна? Зато што пензионери као најбројнија, економски најугроженија и социјално најрањивија групација имају интерес да проживе сигурну и достојанствену старост, а наши потомци дјеца и унуци да имају извјесну будућност, која ће зависити искључиво од њиховог знања и способности, а не од било чије воље. Зашто грађанска? Па због тога што смо сви првенствено грађани, а потом Срби, Бошњаци, Хрвати и остали који живе с нама. Ево напримјер, ми пензионери можемо бити различитих националности, политичких или вјерских опредјељења, различитог нивоа образовања, али оно што нам је заједничко ми смо пензионери.

А сад да одговорим на други дио Вашег питања. У РС и БиХ постоји више организација које декларативно заступају интересе пензионера. Најстарија и најбројнија је Удружење пензионера, која једина има стални извор прихода од чланарине, коју им уплаћује Фонд пензионог осигурања (ПИО), при исплати пензија. Удружење је под патронатом и директном контролом власти на нивоу Републике односно општина и градова који им поред финансија обезбјеђују просторије и друге услове за рад. Удружење би према дефиницији требало да се бави искључиво хуманитарним радом. Да није тако, опште је познато, јер се Удружење доминантно бави политиком иако тренутно постоји више политичких организација пензионера.

Најстарија је Партија уједињених пензионера коју је прије двадесетак година основао мој друг социјалиста Стојан Богосавац, под именом Пензионерска странка. Доласком Илије Стеванчевића на чело ПУП-а почиње њено урушавање. С њим је почела пракса продаје и куповине мандата посланика и одборника чиме су обесмишљени избори. Његов наследник, Илија Вујичић, бивши посланик и члан Главног одбора СНСД-а, је само убрзао даље пропадање, па ПУП није ни изашао на последње парламентарне изборе. Истовремено Стеванчевић уз подршку СНСД-а формира Демократску пензионерску странку.

Да би се подјеле међу пензионерима још више појачале треба споменути и трећу врсту организовања пензионера, Синдикат пензионера, као сталешку организацију који би, како је то у многим земљама чланицама ЕУ, требао бити партнер Влади у преговорима око статуса пензионера, прије свега њиховог материјалног положаја. Но и ту улогу је преузело Удружење пензионера, па Синдикат само статира.

Из овог приказа је јасно да подјеле у најбројнијој групацији становника Републике Српске, одговарају искључиво властодршцима, тим прије јер су пензионери велико бирачко тијело, које у највећем броју излази на изборе и чије је гласове најлакше купити, обзиром да су најсиромашнији дио становника Републике.

На дио питања, да ли је оснивање Савеза пензионера и потомака последица таквог стања у пензионерској популацији, одговор је потврдан и логичан. Када ми је дошла делегација Градског одбора ПУП-а Бања Лука и у име више од 40.000 пензионера, затражила да станем на чело те урушене Партије, предложио сам им да размисле да ли вриједи трошити енергију на прање блата које је на ПУП набацило бивше руководство, или је рационалније да се формира потпуно нова организација, на другим принципима. Да се крене с нуле, чистих, рачуна, руку и образа. Тако је 26.октобра 2019.године на Оснивачкој скупштини у Бањој Луци, којој је присуствало 137 представника из 33 општине и града настао Савез пензионера и потомака.

Како данас живе пензионери у Републици Српској и колико друштво генерално брине и разумије потребе људи „трећег животног доба“?

Као озбиљна и одговорна политичка организација формирали смо тимове од најискуснијих и провјерених стручњака за сваку област: за привреду, пореску политику, пољопривреду, образовни, здравствени и правосудни систем. У оквиру тима за економију су радне групе, за банкарство, пореску политику и тим који ће се бавити рационализацијом администрације на свим нивоима.

Када су у питању пензионери прикупљамо егзактне податке о броју и структури пензионера укупно у РС и по општинама, о висини пензија које смо подијелили на четири групе: 1. група; број пензионера са најнижом пензијом и подгрупа са пензијом мањом од просјечне; 2. група; број пензионера са просјечном пензијом са подгрупом колико има пензионера који примају пензију већу од минималне, а мању од просјечне; 3. група: број пензионера који примају пензију већу од просјечне, а мању од највеће и 4. гдупа: број пензионера са највећом пензијом. Затим ћемо имати податке о броју пензионера са минималним, просјечним и максималним радним стажом, Затим колики је број пензионера који прима пензију по неком другом основу, а не на основу радног стажа и колико се новца на мјесечном нивоу издваја у Фонду ПИО, за те пензије. Но и на основу доступних статистичких података, које ни власт не може уљепшавати, јасно је да највећи проценат пензионера живи на граници егзистенције, а да је више од половине њих животно угрожено.

Одговор на други дио питања „колико наше друштво генерално брине и разумије проблеме и потребе људи трећег доба“, је познат, значи незадовољавајући. Та брига се своди на то да се задовоље најминималније потребе прије свега у прехрани и здравственој заштити. О активном учешћу пензионера у друштвеном животу и култури може само да се сања, за разлику од наших колега у многим земљама који пуним плућима живе живот такозваног трећег доба.

Какав је однос власти према пензионерима у РС и региону?

У суштини тај однос је манипулативан. Власт на пензионере искључиво гледа с једне стране као важно бирачко тијело које им углавном омогућава својим гласовима опстанак на власти, а с друге стране их доживљава као огроман баласт јер им треба обезбиједити макар и ту биједну пензију.        

То је потпуно погрешан приступ, јер ми нисмо баласт него најважнији ресусрс сваког здравог друштва. Међу нама је концентрација знања, искуства и мудрости, Сви смо ми бивши. То знање и искуство ми преносимо на наше потомке и тако друштво иде напријед. Замислите када би Влада формирала савјете и стручне тимове за свако министарство од најискуснијих пензионера, какве би резултате имала. Зато смо наш Савез и конципирали на тој основи. Свјесни да само ако ујединимо наше искуство и младалачку енергију наше дјеце и унука, можемо негативно стање у нашем друштву, које предуго траје, преокренути у позитивном смјеру. Како то практично изгледа показала нам је група младих посланика у НСРС.

Шта учинити да се положај пензионера унаприједи?

Како сам већ рекао да је наш концепт обједињавање искуства, знања и мудрости пензионера са младалачком енергијом и савременим знањима наше дјеце и унука, ту мислим прије свега на информатичке технологије, како би постојеће природне и људске ресурсе одговорно и рационално искористили за квалитетнији живот свих наших грађана.

Дакле, полазећи од чињенице да нас око милион живи на оволиком простору, да имамо велике површине пољопривредног земљишта, шуме, воде, енергетски потенцијал, уз домаћински однос и одговорно управљање ми можемо да живимо врло високим стандардом. Ово сам навео због чињенице да нам, због нодговорне власти, најпродуктивнији дио становника одлази у иностранство. Без њих нема ни нас. Ми који смо тога свјесни се питамо ко ће нама зарадити пензију     ? Хоћемо ли допустити да властодршци распродају и преостала народна богаства па да будемо робље у властитој кући?

А на питање шта ћемо учинити да се положај пензионера унаприједи? Конкретно, морамо утврдити: Шта је са непокретном имовином коју су стварале генерације пензионера (гдје су домови, одмаралишта, бање и друга добра)? Шта је са оних 10% од продаје подржављених предузећа? Гдје су завршили наши ваучери и зашто нико не поставља питање о тој највећој пљачки грађана (нажалост многи власници ваучера не схватају да је то њихов новац који су с муком зарадили, а не поклон власти)? Затражити да се са Фонда ПИО скине око стотину хиљада пензионера којима је то право дато, мимо закона о Пензионом осигурању и да Влада формира посебан буџет из којег би се те пензије исплаћивале. И коначно да дефинитивно ријешимо да они који су пензију зарадили на територији ФБиХ, исту примају од Фонда ПИО/МИО ФБиХ.

На тај начин би се створио простор да се из постојећег прихода Фонда ПИО РС најниже пензије удвоструче.

Осим тога интензивно ћемо радити на обједињавању свих организација које окупљају пензионере (Удружења пензионера, Синдиката пензионера и Савеза пензионера и потомака). Наш циљ мора бити исти, а то је бољи и квалитетнији живот најбројније и најугроженије групације грађана. То можемо остварити само ако сви станемо у исти строј, ако не дозволимо да нас дијеле и свађају нечасни људи због својих себичних интереса, ако схватимо да само ми сами можемо себи помоћи. Заборавите ту мантру коју су нам наметнули странци да свако од нас треба да брине своју бригу. Сјетите се оне народне „дрво се ослања на дрво, а човјек на човјека“. Погледајте шуму послије олује и усамљено дрво у пољу и све ће вам бити јасно.

На крају г. Илићу, како спровести ове конкретне приједлоге у дјело, Законски или?

Одговор је да смо усвојили три принципа од којих нећемо одустати. Сматрамо да су они прихватљиви сваком поштеном и добронамјерном грађанину који жели добро себи и својој породици, а то су:

• Закон мора да важи за све једнако,
• Најспособније на најистакнутија мјеста и
• Са народним новцем и имовином мора да се управља домаћински, одговорно и јавно (транспарентно).

На овим принципима ће се показати ко заиста жели промјене и опште добро , а ко ће и даље просипати демагогију и радити искључиво у властитом интересу.

У борби за опште добро сва средства су дозвољена, а која ће бити примијењена зависи од онога ко је с друге стране.

12.јули 2020. године

Разговор обавио Иван Бегић