Оснивачка скупштина Савеза пензионера и потомака
Бања Лука, 26.октобра 2019.године

Уводно излагање,

Колегинице и колеге пензионери,
Уважени гости,
Дозволите ми да прије него ли објасним зашто смо приступили формирању овакве политичке организације, све нас подсјетим како смо као друштво доспјели у овај хаос и безнађе.
Прије три деценије успостављен је нови друштвени поредак у нашој земљи, заснован на доминацији крупног капитала и суровим односима, гдје је све подређено профиту. Обећавали су нам мед, млијеко и златне кашике, а онда нас сукобили и увели у најстрашнији братоубилачки рат користећи вјерске разлике за произвођење мржње и страха помоћу којих нас и данас држе у сиромаштву и покорности.
Разарање свега што су генерације људи, који вјековима живе на простору БиХ градили, ситематски је уништавано и разарано на неодрживом етноцентричком концепту, које је започело доласком на власт националшовинистичких странака прије 30 година, а наставља се и данас. Али погубније од најбестијалнијих звјерстава и уништавања свега што представља идентитет оног другог почињених током рата, јесте посијано сјеме мржње које ти исти протагонисти стално потхрањују и подстичу, а што је најгоре преносе је на нашу дјецу и унуке. Неповјерење међу дојучерашњим комшијама, друговима из школских клупа или с посла, стално се од националистичких елита одржава, јер успостава повјерења и помирење међу грађанима БиХ, значи негирање њихове политике Стално економско пропадање и сиромашење прије свега средњег слоја друштва, довело је, последично до неподношљиве социјалне ситуације и уништавања моралних вриједности друштва. Па су правна несигурност и девијације попут корупције, проституције, наркоманије, криминала и свеопштег безнађа само логична последица. Пљачкашка приватизација која је проведена омогућила је да ратни профитери и националистичке елите на власти присвоје огромна богаства ове земље па сада захваљујући тако стеченом богаству мисле да могу да нас држе у покорности.
Присјетимо се шта нам је све обећавано од националних вођа кад су нас повели у рат једне против других. Све то што су нама обећали узели су себи, а ми који смо преживјели у највећем броју остали смо без имовине и запослења, без завичаја, понижени и обесправљени, многи без дијелова тијела и здравља, а наша дјеца без перспективе. Но то нам није било довољно него смо им и даље вјеровали јер су они знали да је страх од оног другог, којим су нас стално хранили јачи од разума или празног желуца, па смо изнова гласали свак за своје. Покушаји неких нормалних и прогресивних појединаца или политичких партија да нас увјере да постоји алтернатива тешко је допирала до нашег разума. Страх је био јачи. Разочарани бјежали смо у апстиненцију чиме смо властодршцима ишли на руку, а себи на штету.

Обзиром да ни политичке партије које се декларишу као прогресивне, социјалдемократске и љевичарске, које се у свом програму формално залажу за социјалну правду и заштиту права радника, као и бројни синдикати, нису практично ништа учинили на том пољу. Чак ни онда када су вршили власт, намеће се потреба за формирање овакве политичке организације која ће штитити основна права, како оних који раде, још више да то право остваре они који не раде. Само на тај начин се може обезбиједити пензија за све бројнију армију пензионера и старих, од које могу живјети. Малобројни и слабо плаћени радници, а подсјећам вас да је некада 4 радника радило за једног пензионера, док данас један радник, са малом платом треба да издржава једног пензионера, то не могу.
Веома лоша укупна клима у нашем друштву и криза, прије свега морала, са поремећеним системом вриједности гдје је све окренуто наглавачке, а која траје три деценије, друштва у коме парцијални интереси група, партијских олигархија, економских лобија и моћних појединаца преовлађују над општим, императивно је наметнуло потребу формирања Савеза, као алтернативе.

ЗБОГ ЧЕГА БАШ САД ОВАКВА ПОЛИТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА

Полазећи од актуелног стања у Републици Српској и Босни и Херцеговини, које карактеришу: економска стагнација и послиједично низак стандард грађана; правна несигурност са изузетно израженим степеном корупције у свим иснституцијама, а нарочито у правосуђу и органима управе на свим нивоима; урушени образовни и здравствени систем чије негативне последице ће трајати више деценија; нестабилна политичка ситуација коју и даље продукују руководства три националистчке партије, која ради искључиво властитих интереса, већ три деценије држе у страху од новог рата Србе, Бошњаке и Хрвате. Томе доприносе: такозвана међународна заједница својим непринципијелним дјеловањем, затим политичке партије како оне у власти тако и оне у опозицији, које су се претвориле искључиво у интересне групе, од чијег дјеловања имају корист само руководства, њихови чланови породица и блиски пријатељи, посебно они који се баве сумњивим бизнисом.Оне производе сукобе и у властитим народима проглашавајући се, једни заштитницима, а други издајницима националних интереса.
Свему овоме треба додати и такозвану мигрантску кризу, која нам је опет наметнута са стране, а коју овако структурисана власт не може ријешити на задовољавајући начин.
Дакле последица напријед наведеног је економска , социјална, правна и свеукупна несигурност, чија последица је масовни одлазак радно способног становништва. То ће највише погодити нас пензионере и стара лица. Потпуно је реално питање ко ће нама зарадити пензију и хоће ли властодршци морати распродати још ово мало природних ресурса и начинити нас робљем у властитој кући.

Ко је онда позванији од нас пензионера, који смо створили све то што они данас уништавају, да се томе супротстави. Ми за то имамо квантитет и квалитет, међу нама је концентрација знања, искуства и мудрости, сви смо ми бивши.
Идеолошка или вјерска увјерења, национална опредјељења, ниво образовања или друге разлике међу нама, не смију бити препрека у остварењу тог великог заједничког циља. Морамо на то гледати као када житељи неке улице или насеља у коме живе одлуче да изграде водовод, подигну парк или игралиште, сви стану у један строј свјесни да од тога сви имају корист.
Ми немамо право да то нијемо посматрамо и да се узалуд надамо да ће то неко други ријешити. Ако нисмо спремни да се боримо за себе онда то морамо учинити за нашу дјецу и унуке тако што ћемо стати уз њих и иза њих.
Помоћи можемо само сами себи. Зато формирамо ову јединствену организацију на принципима које до сада није користила ни једна од постојећих странака и партија.Организацију која окупља три генерације и која треба да њихову појединачну снагу објединимо у свенародну снагу способну да изведе промјене у њихову корист.
Окупићемо људе који не могу и неће више да се мире са постојећим стањем, који не могу прихватити да нашим животима управљају, и о нама одлучују мање способни и мање морални људи од нас. Нећемо више да им се склањамо само зато што имају новац и моћ које бескрупулозно користе да нас застраше и држе у покорности.
У нашој организацији хоћемо људе од интегритета, који држе до свог достојанства без обзира, јесу ли пензионери, радници, земљорадници, професори, инжињери, љекари, без обзира на њихову вјерску или националну припадност,, људе који су присталице стварне, а не фиктивне демократије и људских права, поборнике нормалног живота, спремних да своју позитивну енергију усмјере да природна богаства и људски потенцијал којима располаже наша земља, а који нису мали, искористе за добро свих, а не само одабраних.

Драге колеге и пријатељи,

Пред нама је велики задатак, многима се чини утопијски, обзиром на све оно што нам се дешавало у протекле три деценије, али одлучни људи, чврстих увјерења и са идеалима око којих смо се окупили у нашем Савезу, то могу. Историја нам нуди такве примјере. Без идеала и чврсте вјере у њих није могућ прогрес људске заједнице.
Имамо право на нормалан и достојанствен живот. Ујединимо се, вратимо изгубљено самопоуздање и ми ћемо успјети.
Сложни и заједно можемо све, разједињени и посвађани можемо само бити плијен нечасних и похлепних док не нестанемо.
Чврста вјера гарант дјела, рекао би народ.

И на крају двије поруке:
Све оне који мисле да ће моћи да се убаце у наше редове како би минирали наше активности и производили сукобе, упозоравам да не троше узалуд вријеме и енергију јер неће успјети. Ми ћемо их препознати и одстранити.
Такође упозоравам шићарџије да немају шта да траже међу нама.

Бања Лука 26.10.2019.године.
др Драгутин Илић