ИНТЕРВЈУ

Када је крајем јануара 2024. године дотадашњи предсједник СПиП (Д. Илић) дошао на састанак чланова Градског и Главног одбора из Бањалуке са приједлогом да се странка угаси, већина нас није била за то. Предложио сам да наставим вођење СПиП под условом да основни мото (програм) странке буде: Да све њене одлуке и приједлози прво треба да прођу правну, стручну и научну провјеру. Под научном провјером се углавном подразумијева одређивање периода отплате неке инвестиције. Присутнима сам оставио седам дана за размишљање. На следећем састанку 31. 1. 2024. године сви присутни су се сложили са мојим приједлогом и изабрали ме за предсједника нашег СПиП.

Члан СПиП постао сам на њихов позив маја 2022. године, с тим што су ме за предсједника Градског одбора у Б.Л., изабрали након године дана чланства у странци. Први утисак је био да требам да водим скупину експерата из разних области, а што се подудара са мојим мишљењем да је 21 вијек, вијек науке и знања и да то треба користити у свим сегментима друштва, а посебно у политици. (Погледајмо шта су направили Кинези, а шта ми за посљедње три деценије).

Уводно излагање Др Илића при оснивању СПиП је права дијагноза стања друштва у којем смо. Стицајем околности годинама сам се дружио са колегом из Републичког тужилаштва, па ми је постало јасно да је ОХР законом о правосудном систему у БиХ, из 2006. омогућио да се корупција која је до 2006. године владала у БиХ, замјени са пљачком. Тим Законом је индиректно омогућено националним лидерима да постављају тужиоце и судије. Шта је интерес ОХР у БиХ, да дуже остану или прије оду?

Начин дотадашњег политичког дјеловања СПиП (писање дописа институцијама РС и на нивоу БиХ) ми је изгледало као узалудан посао. Почели смо припреме за локалне изборе 2024. год., а претходно прибавили уговор између Града Бањалуке и Еко топлане. Исти модел по којем је упропаштен Бирач па Рафинерија у Броду (извлачењем средстава из њих) реализоваће се на Топлификационом систему у Б.Л., а читавој дрвној индустрији РС нанијета је непоправљива штета.

Била је то за нас претешка политичка „батина” па смо је понудили НФ, а он је одустао од сарадње са нама. Од информаната сам добио информацију да су чланови СПиП из Крајине „стимулисани“ да напусте СПиП.

Постојање више опозиционих политичких партија са скоро идентичним програмом наноси више штете но користи друштву. На данашњем нивоу друштвених мрежа, нема потребе да у свакој локалној заједници странка има своје просторије. Довољно је да се формира вибер група општинског одбора и оних који подржавају њен програм.

(Тврдим да ни једна одлука Владе РС не може издржати тест нашег политичког „алгоритма“ – правну, стручну и научну провјеру).

На питање пријатеља, шта ћу у политици послије година проведених у техничким наукама, стекао сам дојам да ови са друштвених факултета, а ни гласачи нису свјесни законитости друштвеног система капитализма: Да је у њему интерес доминантна погонска сила, како појединца тако и народа. Проблем је што је међу нама тешко наћи појединца којем није лични интерес далеко испред колективног.

Капитализам је друштвени систем који неки народи баштине више од два вијека и у много чему не треба „измишљати топлу воду“, већ видјети која успјешна њихова рјешења се могу примјењивати и код нас. Колико ми је познато, још нико као ми не меље балване да би гријао урбане средине величине Приједора, а поготово Бањалуке. Друштвени проблеми ми не изгледају ништа тежи (сложенији) од техничких, којим сам се цио радни вијек бавио. Тако сам мишљења, да гдје је то год могуће у друштвеним дјелатностима примања запослених треба везати за резултате рада. Рецимо: Примања полиције, тужилаштва и сусједства везати за ниво корупције у друштву. Да здравственом особљу треба омогућити прековремени рад у државним установама под истим условима под којима раде у приватним. Затим да управни одбор јавног РТВ сервиса и програм на њему, треба да одражава састав републичке скупштине и сл.

Напомена:

Досадашњи начин вођења друштва могао би се назвати принципом легалне мафије (Лазански). Избори се добију легалним путем, а друштвени ресурси: директорска и радна мјеста, концесије и други бенефити дјеле мафијашким методама. Са тим треба престати. Власт треба превасходно да се бави нашом егзистенцијом, а не нашим емоцијама. Њима се бави да би нас замајавала.

BIOGRAFIJA

Rođen sam 25.11.1950. god u mjestu Agarovići, opština Rogatica, BiH. Srednju mašinsku tehničku školu završio sam u Beogradu. Mašinski fakultet, odsjek Termoenergetsko mašinstvo završio sam 1976. godine na Mašinskom fakultetu u Novom Sadu. Od 1976. do 1980. godine radio sam u OOUR-a Termomontaža – Banjaluka na poslovima rukovodioca radilišta termotehničih instalacija sa prekidom od godinu dana zbog služenja vojnog roka. U jedinicama VRS proveo sam 19 mjeseci.

Od 1980. do 2019. godine radio sam na Mašinskom i Tehnološkom fakultetu na poslovima asistenta i profesora na predmetima: Termodinamika, Grijanje i Klimatizacija. Autor sam dva univerzitetska udžbenika, 20 naučnih i 17 stručnih radova. Osim toga autor sam originalne metode iz predmeta Termodinamika, zatim 2 patenta i više patentnih prijava. Od 2005. do 2012.god bio sam u nadzornom odboru Toplane Prijedor. Projektovao sam znatan broj sistema iz oblasti: toplifikacije, grijanja, klimatizacije, sušenja i sistema za snabdijevanje tehnoloških procesa toplotnom energijom. Projekte sam radio kako preko fakulteta tako i putem vlastite firme „PAROTERM“ (dopunska djelatnost).

ОСНИВАЧКА СКУПШТИНА САВЕЗА ПЕНЗИОНЕРА И ПОТОМАКА
Бања Лука, 26. октобра 2019. године

Уводно излагање,

Колегинице и колеге пензионери,
Уважени гости,

Дозволите ми да прије него ли објасним зашто смо приступили формирању овакве политичке организације, све нас подсјетим како смо као друштво доспјели у овај хаос и безнађе.

Прије три деценије успостављен је нови друштвени поредак у нашој земљи, заснован на доминацији крупног капитала и суровим односима, гдје је све подређено профиту. Обећавали су нам мед, млијеко и златне кашике, а онда нас сукобили и увели у најстрашнији братоубилачки рат користећи вјерске разлике за произвођење мржње и страха помоћу којих нас и данас држе у сиромаштву и покорности.

Разарање свега што су генерације људи, који вјековима живе на простору БиХ градили, ситематски је уништавано и разарано на неодрживом етноцентричком концепту, које је започело доласком на власт националшовинистичких странака прије 30 година, а наставља се и данас. Али погубније од најбестијалнијих звјерстава и уништавања свега што представља идентитет оног другог почињених током рата, јесте посијано сјеме мржње које ти исти протагонисти стално потхрањују и подстичу, а што је најгоре преносе је на нашу дјецу и унуке. Неповјерење међу дојучерашњим комшијама, друговима из школских клупа или с посла, стално се од националистичких елита одржава, јер успостава повјерења и помирење међу грађанима БиХ, значи негирање њихове политике Стално економско пропадање и сиромашење прије свега средњег слоја друштва, довело је, последично до неподношљиве социјалне ситуације и уништавања моралних вриједности друштва. Па су правна несигурност и девијације попут корупције, проституције, наркоманије, криминала и свеопштег безнађа само логична посљедица. Пљачкашка приватизација која је проведена омогућила је да ратни профитери и националистичке елите на власти присвоје огромна богатства ове земље па сада захваљујући тако стеченом богатству мисле да могу да нас држе у покорности.

Присјетимо се шта нам је све обећавано од националних вођа кад су нас повели у рат једне против других. Све то што су нама обећали узели су себи, а ми који смо преживјели у највећем броју остали смо без имовине и запослења, без завичаја, понижени и обесправљени, многи без дијелова тијела и здравља, а наша дјеца без перспективе. Но то нам није било довољно него смо им и даље вјеровали јер су они знали да је страх од оног другог, којим су нас стално хранили јачи од разума или празног желуца, па смо изнова гласали свак за своје. Покушаји неких нормалних и прогресивних појединаца или политичких партија да нас увјере да постоји алтернатива тешко је допирала до нашег разума. Страх је био јачи. Разочарани бјежали смо у апстиненцију чиме смо властодршцима ишли на руку, а себи на штету.

Обзиром да ни политичке партије које се декларишу као прогресивне, социјалдемократске и љевичарске, које се у свом програму формално залажу за социјалну правду и заштиту права радника, као и бројни синдикати, нису практично ништа учинили на том пољу. Чак ни онда када су вршили власт, намеће се потреба за формирање овакве политичке организације која ће штитити основна права, како оних који раде, још више да то право остваре они који не раде. Само на тај начин се може обезбиједити пензија за све бројнију армију пензионера и старих, од које могу живјети. Малобројни и слабо плаћени радници, а подсјећам вас да је некада 4 радника радило за једног пензионера, док данас један радник, са малом платом треба да издржава једног пензионера, то не могу.

Веома лоша укупна клима у нашем друштву и криза, прије свега морала, са поремећеним системом вриједности гдје је све окренуто наглавачке, а која траје три деценије, друштва у коме парцијални интереси група, партијских олигархија, економских лобија и моћних појединаца преовлађују над општим, императивно је наметнуло потребу формирања Савеза, као алтернативе.

ЗБОГ ЧЕГА БАШ САД ОВАКВА ПОЛИТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА

Полазећи од актуелног стања у Републици Српској и Босни и Херцеговини, које карактеришу: економска стагнација и послиједично низак стандард грађана; правна несигурност са изузетно израженим степеном корупције у свим институцијама, а нарочито у правосуђу и органима управе на свим нивоима; урушени образовни и здравствени систем чије негативне посљедице ће трајати више деценија; нестабилна политичка ситуација коју и даље продукују руководства три националистичке партије, која ради искључиво властитих интереса, већ три деценије држе у страху од новог рата Србе, Бошњаке и Хрвате. Томе доприносе: такозвана међународна заједница својим непринципијелним дјеловањем, затим политичке партије како оне у власти тако и оне у опозицији, које су се претвориле искључиво у интересне групе, од чијег дјеловања имају корист само руководства, њихови чланови породица и блиски пријатељи, посебно они који се баве сумњивим бизнисом. Оне производе сукобе и у властитим народима проглашавајући се, једни заштитницима, а други издајницима националних интереса.

Свему овоме треба додати и такозвану мигрантску кризу, која нам је опет наметнута са стране, а коју овако структурисана власт не може ријешити на задовољавајући начин.

Дакле посљедица напријед наведеног је економска, социјална, правна и свеукупна несигурност, чија посљедица је масовни одлазак радно способног становништва. То ће највише погодити нас пензионере и стара лица. Потпуно је реално питање ко ће нама зарадити пензију и хоће ли властодршци морати распродати још ово мало природних ресурса и начинити нас робљем у властитој кући.

Ко је онда позванији од нас пензионера, који смо створили све то што они данас уништавају, да се томе супротстави. Ми за то имамо квантитет и квалитет, међу нама је концентрација знања, искуства и мудрости, сви смо ми бивши.

Идеолошка или вјерска увјерења, национална опредјељења, ниво образовања или друге разлике међу нама, не смију бити препрека у остварењу тог великог заједничког циља. Морамо на то гледати као када житељи неке улице или насеља у коме живе одлуче да изграде водовод, подигну парк или игралиште, сви стану у један строј свјесни да од тога сви имају корист.

Ми немамо право да то нијемо посматрамо и да се узалуд надамо да ће то неко други ријешити. Ако нисмо спремни да се боримо за себе онда то морамо учинити за нашу дјецу и унуке тако што ћемо стати уз њих и иза њих.

Помоћи можемо само сами себи. Зато формирамо ову јединствену организацију на принципима које до сада није користила ни једна од постојећих странака и партија. Организацију која окупља три генерације и која треба да њихову појединачну снагу објединимо у свенародну снагу способну да изведе промјене у њихову корист.

Окупићемо људе који не могу и неће више да се мире са постојећим стањем, који не могу прихватити да нашим животима управљају, и о нама одлучују мање способни и мање морални људи од нас. Нећемо више да им се склањамо само зато што имају новац и моћ које бескрупулозно користе да нас застраше и држе у покорности.

У нашој организацији хоћемо људе од интегритета, који држе до свог достојанства без обзира, јесу ли пензионери, радници, земљорадници, професори, инжењери, љекари, без обзира на њихову вјерску или националну припадност,, људе који су присталице стварне, а не фиктивне демократије и људских права, поборнике нормалног живота, спремних да своју позитивну енергију усмјере да природна богатства и људски потенцијал којима располаже наша земља, а који нису мали, искористе за добро свих, а не само одабраних.

Драге колеге и пријатељи,
Пред нама је велики задатак, многима се чини утопијски, обзиром на све оно што нам се дешавало у протекле три деценије, али одлучни људи, чврстих увјерења и са идеалима око којих смо се окупили у нашем Савезу, то могу. Историја нам нуди такве примјере. Без идеала и чврсте вјере у њих није могућ прогрес људске заједнице.

Имамо право на нормалан и достојанствен живот. Ујединимо се, вратимо изгубљено самопоуздање и ми ћемо успјети.
Сложни и заједно можемо све, разједињени и посвађани можемо само бити плијен нечасних и похлепних док не нестанемо.
Чврста вјера гарант дјела, рекао би народ.

И на крају двије поруке:
Све оне који мисле да ће моћи да се убаце у наше редове како би минирали наше активности и производили сукобе, упозоравам да не троше узалуд вријеме и енергију јер неће успјети. Ми ћемо их препознати и одстранити.

Такође, упозоравам шићарџије да немају шта да траже међу нама.

Бања Лука 26. 10. 2019. године
др Драгутин Илић